О књизи: 2001. / Прича „Паломар” (1983), једна од најсложенијих у списатељском делу „На мору је талас. слаб сурф удари о песковиту обалу. Сињор Паломар стоји и гледа у талас. Немогуће је рећи да је заокупљен посматрањем таласа. Није апсорбован, јер је добро свестан шта ради: жели да погледа у талас - и хоће. Он не контемплира, јер је за то потребан посебан темперамент, унутрашње расположење, сплет спољашњих околности, и иако у принципу уопште није против контемплације, ниједан од три услова у овом случају није испуњен. И на крају, он не жели да гледа у таласе, већ само у један: пазећи на нејасне сензације, Паломар, шта год да ради, навикао је да за себе дефинише одређени ограничени објекат...»